Ishrana za vreme gripa
Prehlada i grip manifestuju se kroz različite simptome u području grla, nosa, ušiju i/ili sinusa, a javljaju se uglavnom u jesenjim i zimskim mesecima.
Oboljevaju osobe svih starosnih doba, a naročito deca, stari i hronični bolesnici, kao i osobe s oslabljenim imunitetom. Tako se prevencija zasniva na jačanju imuniteta i smanjivanju faktora rizika za nastanak prehlade i gripa.
Najbolju podršku imunološkom sistemu daće izbalansirana ishrana, redovno bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću, dovoljno kvalitetnog sna i izbegavanje stresa kao jednog od faktora rizika za nastanak pada imuniteta.
Ishrana za vreme gripa nikada ne sme biti preobilna, već uravnotežena i u skladu sa individualnim potrebama. Samo tada ona ima ulogu obezbeđivanja svih neophodnih nutrijenata za pravilan rad svih organa i organskih sistema. Samim tim ima i ulogu protektora od različitih bolesti upravo kroz jačanje imunog sistema.
Ukoliko je ishrana preobilna ili insuficijentna duži vremenski period, najčešće dolazi do razvoja bolesti koje se vezuju za neadekvatan unos hrane.
Tako, znači i u zimskim mesecima, ishrana iako treba da bude nešto obilnija nego u letnjim mesecima, nikako ne sme biti preobilna, kako se to obično dešava usled brojnih slava i novogodišnjih proslava.
Umerenost i raznovrsnost su ključ uravnotežene i pravilne ishrane.
U cilju prevencije gripa i prehlade pridržavajte se, kao i uvek, osnovnih načela pravilne ishrane, blago modifikovane u zavisnosti od individualnih i trenutnih potreba organizma. Ishrana uvek treba da bude bogata celim zrnima žitarica, povrćem i voćem, a siromašna prostim šećerima i zasićenim mastima. Dakle pridržavanje po piramidi ishrane je neophodno u cilju planiranja pravilne ishrane.
U zimskim mesecima jelovnik treba proširiti namirnicama bogatim vitaminima C, E i A, ali i mineralima – cinkom, bakrom i selenom.
Postoje dokazi da visoke doze vitamina C skraćuju trajanje i ublažavaju simptome prehlade, a isto tako deluju kao dobra prevencija u zimskim mesecima. Više studija je pokazalo da unos cinka može da poveća otpornost prema respiratornim i ostalim infekcijama, posebno kod dece i starijih osoba čija je ishrana, kako je uočeno, često siromašna cinkom.
Voda, čajevi, supe, ceđeni sokovi
Voda, čajevi, supe, ceđeni sokovi i slični napici sprečavaju dehidrataciju, pomažu u vlaženju sluznice nosa i grla i u oslobađanju sluzi koja uzrokuje začepljenje disajnih puteva.
Topli napici ublažavaju simptome bolnog grla.
Med
Med zbog svoje konzistencije pomaže u smanjenju iritacije sluznice grla.
Pileća supa
Još se naziva i „jevrejski penicilin”, zahvaljujući jednom jevrejskom lekaru koji je još u 12. veku ovu supu propisivao kao lek. Blago terapijsko delovanje pileće supe u olakšavanju simptoma gripa potvrdila je i moderna nauka, pa se tako u uglednom časopisu „New England Journal of Medicine” navodi da ona poseduje blaga svojstva antibiotika i dekongestanata.
Crni i beli luk
Crni i beli luk treba unositi svakodnevno, kao dodatak različitim jelima.
Izbegavati štetne napitke
U ovo doba godine, kao i u svako drugo uostalom, treba izbegavati veće količine kafe, alkohola ili napitaka koji sadrže kofein zbog dehidratacijskog dejstva kofeina, ali i zbog svih drugih nusefekata po zdravlje. Unos kafe treba svesti na minimum, a prednost treba dati biljnim čajevima, kafi bez kofeina, napicima na bazi žitarica, sveže ceđenim sokovima od voća i povrća. Važno je ne zanemariti zdravlje organa za varenje jer je ono u direktnoj vezi sa snagom vašeg odbrambenog sistema. „Dobre bakterije” koje žive u debelom crevu i ravnoteža crevne mikroflore odgovorne su za celokupno zdravlje. Stoga, uvrstite dobar fermentisani mlečni proizvod u svoju svakodnevnu ishranu. Konzumiranje crnog i belog luka proizvodi dejstvo slično dejstvu antibiotika u našem organizmu. pošto ove namirnice sadrže prirodne materije koje povoljno deluju na imunološki sistem.
Ljuti začini
Ukoliko zbog prehlade ili gripa niste izgubili apetit, uz obroke, kao prilog, uvrstite ren i senf ili pak hranu začinite biberom, čilijem, ljutom crvenom paprikom, karijem i slično.
Život bez stresa
Ono što je veoma važno za naše celokupno zdravlje jeste odmor i život bez stresa. Lako je reći, a teško ne sekirati se i biti opušten. Ipak, trudite se koliko možete da se oslobodite pritiska, a slobodno vreme provodite u društvu ljudi koji vam prijaju i koji vas ne opterećuju.
Štetnost pušenja
Štetnost pušenja ne moramo posebno naglašavati, a ako već ne možete da prestanete da pušite, što češće provetravajte životni i radni prostor, što češće perite ruke, što više vremena provodite na čistom, svežem vazduhu, bavite se umerenom fizičkom aktivnošću na otvorenom, u obliku laganih šetnji i naravno razmišljajte o odlasku u savetovalište gde ćete naći svu potrebnu pomoć u odvikavanju od pušenja.
Gubitak apetita
Ukoliko do prehlade ili gripe ipak dođe konsultujte vašeg lekara i pridržavajte se sledećih smernica u ishrani. Gubitak apetita je normalno prateće stanje gripa i prehlade zato konzumirajte hranu u manjim količinama nego inače, a ukoliko vam se ne jede, nemojte sebe prisiljavati, već samo vodite računa o kunzumaciji i nadoknadi izgubljene tečnosti, dok vitamine i minerale možete nadoknaditi upotrebom suplemanata, opet najbolje u konsultaciji sa stručnim licem.
Šta smemo da jedemo i pijemo, a šta ne tokom prehlade
U slučaju pojave prehlade i drugih infekcija gornjih disajnih puteva potrebno je dnevno unositi što više toplih napitaka. Mogou biti u obliku supa, čorbi, čajeva, toplih limunada, toplih sokova od sveže ceđenog voća ili povrća. Hladna, gazirana pića s ledom usporavaju pražnjenje sekreta sluznice i zato ih, za vreme prehlade treba potpuno izbegavati.
Dozvoljeni su mlečni proizvodi, krem supe, puding, ali opet u manjim količinama nego inače.
Za brz oporavak neophodan je san i što više odmora u toku dana. Ukoliko imate problema sa spavanjem, obratite pažnju na količinu kofeina koju dnevno unosite. Poželjno je da što češće koristite čajeve bez kofeina, biljne čajeve, a kafu izbegavati nakon 17h.
U slučaju pojave gripa, groznice, povraćanja i/ili proliva:
- Ukoliko Vaši simptomi uključuju groznicu i/ili povraćanje obavezna je konsultacija sa lekarom.
- U slučaju pojave povraćanja, nemojte jesti niti piti minimum sat vremena nakon povraćanja. Zatim pokušajte uzeti par gutljaja vode, pa to ponavljati na svakih 10-15 min. Nakon nekoliko sati po povraćanju možete uzeti veće količine tečnosti, kako biste nadoknadili izgubljeno i sprečili dehidrataciju. Postepeno ubacujte i po neku namirnicu u vašu ishranu. Najpre tost hleb, bezmasni keks i slično.
- U slučaju pojave proliva uzmite par zalogaja banane, sok od jabuke, čaj i po potrebi pirinač kuvan na vodi.
