Svi volimo šećer, zapravo prosti ugljeni hidrat. Volimo ga možda i previše. Istraživanja pokazuju da šećer u ishrani čini 18 procenata kalorija koje unosimo – mnogo više od preporučene granice od 10 procnata.
Iako u šećeru nema ničeg lošeg, treba znati da on povećava broj kalorija, a ne sadrži vitamine i minerale.
Slatka hrana može da poveća nivo triglicerida, masnoća u krvi koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja.
Sam šećer ne izaziva dijabetes, ali ishrana bogata šećerom i prerađenim zrnom, a siromašna biljnim vlaknima iz celog zrna, može povećati rizik od dijabetesa „tipa 2“. Još jedna mana šećera jeste da podstiče karijes. Slatka hrana dodaje kalorije, pa je teže kontrolisati težinu. Ako unosite više šećera, takođe, unosićete manje drugih hranljivih namirnica.
Šećer je svugde oko nas. Šećer u ishrani je prisutan u većini konzervirane hrane – čak i u kečapu, supama, prelivima za salate. Potrebno je mnogo truda da biste smanjili unos. Evo par saveta:
– Pijte manje slatkih bezalkoholnih napitaka
– Na pakovanjima tražite skriveni šećer: smeđi šećer, kukurzni zaslađivač, kukuruzni sirup, fruktozu, koncentrat voćnog soka, glukozu (dekstrozu), med, voćni šećer, laktozu, maltozu, melasu (malteks), sirovi šećer i sirup. Hrana sa visokim procentom šećera ima jedan ili više ovih sastojaka na prvom ili drugom mestu. Pokušajte da ih izbegnete.
– Razblažite slatke voćne sokove vodom ili sodom. Za razliku od voćnih sokova, cela voćka, pored vlakana, sadrži i prirodni šećer, pa ne povećava nivo šećera u krvi.
– Koristite manje šećera u kafi ili čaju.
